Традиционална манифестација Прва има таленат у нашој школи одржава се годинама уназад.
За учешће се редовно пријављује велики број талентованих ученика наше школе, те је програм разноврстан − од певања, свирања до „битбокса” и глуме.
У нормалним условима Прва има таленат одржава се у свечаној сали наше школе, ту је и публика која ужива и подржава своје вршњаке и пријатеље. Ово је јако добар начин да се превазиђе трема од јавног наступа и јавно покаже оно што наша школа има да понуди.
Зарада од улазница иде у хуманитарне сврхе за помоћ оболелој деци, тако да самим својим учешћем, било као такмичари или као публика, чинимо добро дело.
Под притисцима пандемије се све мења, али никако не нестаје, па је тако овај дивни догађај заузео своје место у виртуелном свету. Претходне године оформљена је виртуелна учионица где су ученици постављали снимке приказујући који је то њихов таленат. Тако ово традиционално дешавање, по коме је наша школа препознатљива, наставља да живи и у овим, за уметност тешким временима.
Матуранте наше школе – Нину Тапушковић и Страхињу Маршенића, питали смо о њиховом искуству у овом такмичењу.
- Шта је за тебе представљало учешће у Прва има таленат и колико ти је помогло да се ослободиш страха од јавног наступа?
Нина: Учествовање на Прва има таленат је за мене представљало прилику да покажем осталим ученицима свој талент за музику, као и да се забавим. Искрено, нисам имала страх од јавног наступа зато што сам иначе особа која воли да буде у центру пажње, тако да ми је то додатан плус. Можда ми је помогло и то што сам као млађа наступала у музичкој школи и глумила у позоришту, па ми је донекле већ било познато.
Страхиња: Што се мене лично тиче, страх од јавног наступа нисам никада имао, али свакако јесте добра прилика да се покажеш у најбољем светлу. - Шта би поручио/ла онима који желе да учествују, а никада се нису усудили управо из тог страха?
Нина: Поручила бих свима који желе да покушају да искористе прилику и пробају јер је атмосфера другарска, свако сваког охрабрује и публика, тј. ученици су изузетно пријатељски настројени и добри према извођачима – сваког бодре и 99% ученика никог не осуђује, тако да нема разлога за страх. Након тога ће бити и поносни на себе што су то пребродили, а имају и одличну прилику да се „похвале” својим талентом.
Страхиња: За све оне који се никада нису усудили да учествују због страха од јавног наступа − не треба ничег да се плаше, нека само буду своји и покажу свој таленат на начин на који су они то замислили. Сви у публици су „наши” и не треба да их буде блам од било кога. - Шта мислиш колико оваква дешавања на школском нивоу доприносе развоју тих
талената (Колико се твој таленат развио од првог учествовања – јеси ли
слободнији/а, самоуверенији/а…)?
Нина: Сматрам да су оваква дешавања веома важна, поготово за ученике који имају проблем са самопоуздањем – некада ситница уме да буде прекретница за некога и можда је то за нас једно вече, а за ту особу догађај који му је променио живот и начин на који гледа себе. Такође, ако је у питању веома талентован ученик, можда му баш тај наступ и одушевљење публике дају довољно самопоуздања да се појави на некој важној аудицији (на коју иначе не би изашао) и захваљујући њој постигне велики успех.
Страхиња: Свакако да оваква дешавања доприносе развоју талената, који од предмета подстичу једино ликовно и музичко, а постоје и други таленти, који немају други начин да се кроз школске предмете покажу. Такође велику улогу у ослобађању страха од јавног наступа има и публика и сама атмосфера.
Катарина Урлић 4/3
