Зашто сваки дан касним?

Сваки пример, од наведених, десио ми се за ове три године школовања у Првој београдској гимназији, осим радова на путу и гужве у саобраћају, јер, наравно, живим на пет минута хода од школе. Прва мисао која ме сачека сваког јутра кад се пробудим, јесте  − због чега ли ћу данас закаснити? Моје кашњење уме да буде симпатично професорима, али уме и те како да изнервира, зависи каквог су расположења тог дана. Најчешће, моја порука у одељенској групи гласи: „Касним, не уписујте, је л’ сте ушли, који час имамо и јел’ ме уписала…”. Нека од овде наведених реченица се провуче барем једном сваког школског дана…

Џули Моргенстерн, ауторка књиге „Управљање временом изнутра ка споља”, сматра да пре свега треба да добро размислите о важности брзине и спремности − то треба да постане ваш свесни приоритет.

Заваравање да сте ви слободног духа и флексибилни, а други превише крути, па зато треба да се мењају они, а не ви, неће вам донети много среће.  Дакле, почните да размишљате или правилно користите време које имате за себе и друге.  

Важно је схватити да ваше кашњење узнемирава друге људе, а ствара стрес и ономе ко касни.  Ниво стресa код оних који касне често је врло висок. Они журе, брину и хвата их тескоба. Кад напокон стигну, првих неколико минута проведу извињавајући се или подносећи непријатне приговоре и атмосферу, коју стварају кашњењем.

Зато „гледајте колико вас кошта то што не знате с временом и што увек касните, и шта бисте добили да га добро користите и стижете на време”, саветује Моргенстерн.