Иако слонови не живе у нашој земљи, сви знамо како они изгледају. За њихов идентитет везујемо и поседовање кљова: зуба изван уста који непрекидно расту. Слоновача, материјал од ког су кљове направљене, веома је издржљива, па употребу проналази у бројним предметима – од клавира до билијарских кугли. Слоновача је такође веома скупоцена. Ова карактеристика учинила је слонове веома честим метама лова. Сваке године 10000-15000 слонова страда у Африци, а у неким њеним државама им чак прети изумирање. Како би се стало на пут изумирању ове врсте, 90-их година прошлог века је употреба слоноваче званично забрањена. Од тада, због реткости, достиже још више цене на црном тржишту.

Продаја слоноваче је била од пресудног значаја за финансирање грађанског рата у Мозамбику од 1977. до 1992. године. Тужна статистика говори да је за потребе ове скупоцене кости убијено чак 90% популације слонова на тој територији. Многим јединкама ове врсте, преживљавање је омогућило одсуство њихових препознатљивих симбола – кљова. Пре рата, овакви слонови чинили су 18.5% популације. Само женске јединке су могле да носе ову генетичку мутацију на Х хромозому, јер је за мушке јединке ова мутација смртоносна.

Посматрајући слонове у Мозамбику, видимо еволуцију на делу. Знамо да је главно средство еволуције природна селекција: природни услови фаворизују, односно не фаворизују врсте са одређеном генетичком варијантом, што води ка њеном опстанку, односно изумирању. Са друге стране, стоји вештачка селекција, која ступа на дело када делатност човека (не)фаворизује опстанак врсте са одређеном особином. Било да је реч о природној или вештачкој селекцији, временом, унутар популације неке врсте, остају само оне јединке са том (фаворизованом) генетичком варијантом. Вештачка селекција је у Мозамбику учинила да расте број слонова без кљова.

Слонови без кљова током ових 15 година рата нису били ловљени, што им је омогућило да се даље размножавају и своју мутацију преносе даље на своје потомке. Од 90-их година проценат слонова без кљова у Мозамбику је порастао на чак 33%. Пошто је ова мутација смртоносна за мушке јединке, не може се са сигурношћу тврдити да ли ће у природним условима ова мутација опстати.

У рату или у миру, са кљовама или без њих, слонови остају угрожена врста. Како већина афричких држава још увек није усвојила законе против овакве врсте злоупотреба, или их се не придржава, промена није на видику.

Андреа Томић 3/6