Драги ученици, садашњи и бивши, поштовани наставници и остали запослени у Првој београдској гимназији, наши драги читаоци и пратиоци нашег профила,

Представљамо вам после десетогодишње паузе први број часописа наше школе – Испод шешира.

Инспирација за назив Испод шешира лако је дошла, спајајући у себи традицију – носећи у себи сећање на шешир професора Косте Вујића, и садашњост – алудирајући пренесеним значењем на све што младе главе у себи носе и из Прве изнесу у свет, да поносно представља и њих и све нас, као и школу с историјом дугом 182 године.

Професорска легенда Коста Вујић, наставник немачког језика Прве београдске гимназије, надахнуо је Милована Витезовића да о њему напише Шешир професора Косте Вујића, 1983.

Желимо да под овим именом часописа обавежемо све ученике и наставнике који пишу на „пунокрвност”, те да се и за наше ученике далеко чује, а њихови прилози овде буду само оштрење пера, које ћемо архивирати.

Имајући све ово у виду, мото нашег рада и критеријум по којем бирамо текстове биће – само не малокрвно!

Ако и вас, као и нас, напред покрећу и подстичу наше рубрике и теме, молимо вас да нам пишете и сугеришете шта вам се допада, а шта не, и шта мислите да бисмо могли још изменити: novinarska@prvabeogim.edu.rs.

Надамо се да ћете у нашим текстовима уживати, те да ће они, можда, и у вама обзнанити и ослободити нове идеје, скривене испод шешира.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                 проф. српског језика и књижевности Данијела Вујетић

 

 

 

Шта се крије испод шешира

Стотину немира

Или само прашина

Безброј рима

Можда једна празнина?

Нешто друго?

Нешто више?

Глава окована мислима и сновима

О будућности и срећи

Можда нада да ћеш нешто стећи

Што се не стиче лако

Што се може сломити као стакло

Можда жеља да будеш неко

Да се о теби говори лепо

Кријеш своје олује

И мисаоне струје

Кријеш страхове

И све оне ситне крахове

Кријеш снове

И неке нове, измишљене боје

Кријеш нови свет

Помало наопак, ал ипак леп

Не скривај га вечно испод шешира

Пуна је твоја глава врлина

Скини шешир када год пожелиш

Сигурно имаш шта да поделиш

                                                                                                 Катарина Урлић, 4/3