ИСТОРИЈА
Дан жена је међународни празник који се прославља 8. марта. Први пут се овог датума обележио 1857. године, протестом радница текстилне индустрије у Њујорку због лоших радних услова и ниских плата. Иако су протест растерале полицијске снаге, он је резултирао оснивањем синдиката два месеца касније. Протести су се наставили и наредних година, од којих је најзначајнији био 1908. године, када је кроз Њујорк корачало 15 000 жена, захтевајући краће радно време, боље плате и право гласа. Протести су условили да се 1910. године, на првој међународној женској конференцији у Копенхагену, у организацији Социјалистичке интернационале, установи Међународни дан жена, по предлогу славне немачке социјалисткиње Кларе Цеткин.
Као датум и празник, Међународни дан жена представља обележје вишевековне борбе женског пола за једнакост права. Без обзира на њихове жеље и амбиције, животи су им били сведени на одгајање деце, бригу о мужевима и домаћинству. Нису припадале себи, већ се власништво жене, попут ма какве некретнине, преносило са њеног оца на мужа. Нису имале право гласа, нису могле да зарађују и осамостале се, а у породичном оквиру њихово право слободног говора и мишљења уско су ограничавали њихови супружници. Феминистички покрет се храбро изборио за привидну једнакост права, али чак и након што су ови проблеми наизглед решени, из скривања је искочило је прегршт нових, друштвених норми који и даље дискриминишу жене. Неједнакост плата и сексизам на радном месту и у образовним установама само су неки од проблема модерне жене. То су проблеми за које многи мисле да су одавно искорењени, а неки несвесни њиховог постојања.
О феминизму данашњице питали смо оне који се тиме свакодневно баве – неформални феминистички колектив Женска солидарност, који стреми едукацији и скретању пажње на системске проблеме са којима се жене сусрећу. Поводом ове теме, њихово виђење је:
Чињеница је да смо, у историјском смислу посматрано, практично тек јуче избориле бирачко право, право на образовање и право на рад, као и изградиле просторе где можемо да побегнемо од насиља. Тек смо почеле да исписујемо женску историју. Феминистички покрет је данас потребан да би се искоренили породично насиље, селективни абортуси женских фетуса, гинеколошко-акушерско насиље, инцест, дечји бракови, сексуално узнемиравање на радном месту, дискриминација трудница и породиља на радном месту, силовање као оруђе контроле, поготово тзв. корективна силовања лезбејки, широко распрострањена сексуална објективизација жена у популарној култури, трговина женама која се манифестује кроз сексуално ропство, проституцију и порнографију, сакаћење женских гениталија, итд. Међународни дан жена и данас доприноси борби за женска права тако што нас подсећа на значај женске солидарности и уличног окупљања за нашу борбу. Постићи ћемо равноправност тек онда када институције препознају да смо и људи, али и жене, сличне мушкарцима, али и значајно различите на основу тога што смо пол који рађа, и да смо, упркос избореним правима, и даље под високим ризиком од мушког насиља.
Више о њима, њиховом раду и о горе наведеним темама можете прочитати на линку https://www.zenskasolidarnost.org/.
Да ли се данас када размишљамо о Осмом марту присетимо историје жртвовања жена и феминистичких покрета, или се најпре сетимо свих жена које нама значе и којима желимо да посветимо пажњу на тај дан? Уколико заборавимо историју и муке са којима су се жене вековима суочавале и још увек се суочавају, наши поклони, пажња и љубави такође губе смисао. Купујемо цвеће, изјављујемо захвалност и поштовање, али већ следећег дана настављамо да подржавамо патријархалне норме и друштвене праксе које нормализују насиље сваке врсте над женама и промовишу мизогине идеале. Дан губи свој смисао и бооба свих жена пре нас постаје узалудна. Уколико осећамо потребу да искажемо захвалност и купимо поклоне, то можемо чинити током целе године, а не само на овај дан. Предлажем да се уместо форсираних гестова посветимо едукацији и упутимо у теме поменуте у одговору колектива Женска солидарност, а које промовишу и многе друге феминистичке организације и схватимо да борба жена није завршена проглашењем празника, купљеним цветом или чоколадом.
Пише Ана Ћалић 3/9
Више из ове рубрике
Зашто сваки дан касним?
Касно се пробудим? Касно легнем? Не стигнем да доручкујем/ручам? Касно сам кренуо да се туширам? Заборавим књигу? Заборавим маску? Заборавим паре за ужину? Не знам шта да обучем? Касни ми превоз/ закасним на превоз? Нисам стигао све да научим, па користим сваки...
Зашто сваки дан касним?
Касно се пробудим? Касно легнем? Не стигнем да доручкујем/ручам? Касно сам кренуо да се туширам? Заборавим књигу? Заборавим маску? Заборавим паре за ужину? Не знам шта да обучем? Касни ми превоз/ закасним на превоз? Нисам стигао све да научим, па користим сваки...
Зашто сваки дан касним?
Касно се пробудим? Касно легнем? Не стигнем да доручкујем/ручам? Касно сам кренуо да се туширам? Заборавим књигу? Заборавим маску? Заборавим паре за ужину? Не знам шта да обучем? Касни ми превоз/ закасним на превоз? Нисам стигао све да научим, па користим сваки...